definicija |
tvar sastavljena od molekula u kojima se jedan tip atoma ili više tipova atoma ili atomnih skupina vežu jedna na drugu u količinama dovoljnim da osiguraju svojstva koja se ne mijenjaju dodavanjem ili uklanjanjem jedne sastavne jedinice ili nekoliko njih 
|
istovrijednice |
engleski: polymer njemački: Polymer francuski: polymère |
podređeni nazivi |
anorganski polimer, ataktni polimer, češljasti polimer, cijepljeni polimer, dipolimer, duromer, homopolimer, izocijanatni polimer, izotaktni polimer, kondenzacijski polimer, kopolimer, kristalasti polimer, kvaterpolimer, linearni polimer, ljestvasti polimer, maseni polimer, nepravilni polimer, neuniformni polimer, poli(oksimetilen), poli(tetrafluoretilen), poliester, polieter, polietilen, poliizobuten, polikarbonat, poliolefin, polipropilen, polistiren, poliurea, poliuretan, pretpolimer, razgranati polimer, regularni polimer, sindiotaktni polimer, stereoblokni polimer, telomer, terpolimer |
razredba |
polje: kemija |
vrela |
vrelo definicije: HRN EN ISO 472:2007 Plastika – Rječnik (ISO 472:1999; EN ISO 472:2001) |
